Suprotnosti na policama (drugi deo)

Evo i nastavka prethodnog posta. O kakvom je upitniku reč i šta on predstavlja, kao i odgovore na prvih pet pitanja, možete pročitati ovde. Bez preteranog duženja, da započnem...

6. Nacionalna i internacionalna knjiga?

Iz domena domaće književnosti, preporučio bih komedije Jovana Sterije Popovića (meni lično omiljena je "Pokondirena tikva", izvanredna satira, univerzalan prikaz, veoma primenljiv na savremeno društvo), pripovetke Ive Andrića ("Aska i vuk", "Panorama", "Mostovi"; romane nisam čitao, pa ih samim tim i ne preporučujem, iako ne sumnjam da su na istom nivou). Posebno mi se dopadaju knjige sa tematski raspoređenim Andrićevim pričama (Beogradske, Fratarske, Zagrebačke, Priče o snovima), uskoro ću upotpuniti tu kolekciju.

Od srca preporučujem istorijski roman "Devica od Orleana" Kimberli Kater, zasnovan na životu Jovanke Orleanke. Dirljivo, emotivno, lično, epski napisano, široko postavljeno, odlično zamišljeno. Zaista, na ovu knjigu nemam zamerki, za razliku od petparačkog filma "Glasnik" sa Milom Jovović u glavnoj ulozi.

7. Fikcija i ne-fikcija?

O fikciji najčešće i pišem, tako da će sledeća knjiga biti slučajni uzorak. "Ejmi Snou" Trejsi Ris debitantski je roman, smešten u viktorijansku Englesku. Spajajući i uklapajući motive iz Dikensovih priča, "Zaboravljenog vrta" Kejt Morton i "Džejn Ejr", autorka plete priču o mladoj i naivnoj Ejmi - siročetu, napuštenom od rođena, čija jedina prijateljica umire.

Imam dosta zamerki na autorkin stil, odugovlačenje sa pojedinim poglavljima, kraj rađen po formuli... Međutim, za opuštanje nije loša i, ukoliko nemate pametnijeg štiva, slobodno izaberite "Ejmi Snou".

Ne-fikciju (putopise, memoare, studije) retko čitam, a voleo bih da počnem češće. Svejedno, ipak mogu da preporučim "Autobiografiju" Agate Kristi, koja se nije štampala od '70-tih, a uspeo sam da je pronađem u Somborskoj biblioteci. Zanimljiva i pismena ličnost, na stranu njene knjige, volela je ispunjen i raznolik život (volontirala kao medicinska sestra, radila u apoteci, putovala po Bliskom Istoku, Evropi). Prikaz života Marka Pola, iako manje zasnovana na istorijskim podacima, mnogo je bolje odradila istoimena Netfliksova serija. Očaravajuća scenografija, kostimi, lokacije, dijalozi! Knjiga "Marko Polo: od Venecije do Ksanadua" Lorensa Bergrina nije loša, ali previše citira Markov putopis, pa retko čujemo autorov glas. Ovo je hronologija celokupnog života Marka Pola, počevši od bitke kod Korčule, a zatim nastavljajući retrospektivno.

8. Ljubavni roman i akcija/triler?

Ne volim romane koji su čisto ljubavni, više volim neke sa sporednom pričom ili istorijskom podlogom, a akcione romane i trilere tek čitam vrlo retko. Spoj ova dva žanra bi bile gotovo sve knjige Gijoma Musoa, međutim, nismo se našli, pa sam ja od istih odustao. Čiklit, inače, zaobilazim u širokom luku.

Ljubavni roman koji predstavljam je "Džejn Ejr" Šarlot Bronte. U pitanju je klasik za koga sam recenziju već pisao, a iako za mene ljubavna priča tu nije bila u prvom planu - niti mi se Ročester, uzgred, dopao - ta strana je nežna i neobična, poput same Džejn.

Klasičan triler nikada nisam pročitao, ali nešto najbliže tome bi bilo "Prokletstvo" Harolda Robinsa. Predrasude o Egiptu i zaplet sa lažnim mumijama i avanturama više bi dolikovao nekakvom avantursitičkom stripu, ali...

9. Knjiga koja me je usrećila i knjiga koja me je rastužila?

Mene retko dotaknu knjige ili filmovi, prvenstveno zato što nisam dovoljno emotivan po pitanjima fikcije. Međutim, sećam se dve knjige i delova koji su u meni stvorili neko osećanje između: kada mi se gotovo plakalo (možda je i kanula koja suza) i smejalo od radosti. Prva je "Tajni život pčela" Sju Monk Kid. Jedna od mojih omiljenih knjiga svih vremena. Toliko dirljivo i intimno, jednostavno, snažno. I dalje se sećam Ogastinih replika, a umem i da se vratim pa ih pročitam ponovo kada zapadnem u period depresije.

Druga od navedenih knjiga je "Džejn Ejr" Šarlot Bronte - konkretnije, deo u kome Džejn zamoli Sent Džona da se povuče, a zatim se vatreno pomoli u svojoj sobi. Izvanredna snaga duha u jednoj divno osmišljenoj junakinji.

 10. Lepe i ružne korice?

Što se tiče vizuelnih rešenja za korice knjiga koja su me oduševila, mogu da izdvojim sledeće - edicija "Velike spisateljice" uz Blic ženu, sa lepim i romantičnim koricama, poput slika na sajtu Trevillion i sličnima; zatim, "Ponoć u Sankt Peterburgu" Vanore Benet (istorijski roman o boljševičkim zbivanjima u Rusiji, uz jednu nesuđenu ljubavnu priču), Lagunina rešenja za serijal Ratovi rođaka (gde su korice lepše od sadržaja unutar njih), "Prohujalo sa vihorom"  u izdanju hrvatskog Znanja (i Laguna sprema novo izdanje sa skoro podjednako lepom naslovnicom). Inače, očaravaju me korice Penguin klasika, posebno one jednobojne, ukoričene, sa motivom koji se provlači celom dužinom.

Ne volim filmske korice (Vulkan), ni kičasta i neprilagođena rešenja (Kuća dobre knjige, Tamara Kučan), ali, kao najgore pojedinačno rešenje iz moje kolekcije izdvajam delo Markiza de Sada ("Judita"), koje je slučajno zalutalo do naše porodične biblioteke, a sada čami na donjoj pregradi moje police. Ukoliko ste upućeni u to kakvu vrstu literature je De Sad stvarao, neće vam biti teško da zaključite kako izgleda knjiga.

Hvala vam na čitanju, pišite mi vaše odgovore na pitanja. Jeste li čitali neke od ovih knjiga? Ukoliko jeste, koje? Do sledećeg kuckanja... 😊